ОД МИСИОНАРСКЕ ПАРОХИЈЕ ДО ЦРКВЕНО ШКОЛСКЕ ОПШТИНЕ

Почетком педесетих година прошлога века већина, ионако мале српске имиграције која је дошла на Нови Зеланд, нашла је уточиште у главном граду, Велингтону. Много мањи број Срба се настанио у Окланду и околини, тако да, у то време, услова за црквену општину није било. Повремена богослужења и требеод краја шездесетих година обављао је свештеник о. Душан Куриџа, а након њега свештеник о. Зоран Иванић, пароси из Велингтона.

Као последица рата у Југославији, деведесетих година прошлог века, стиже нови талас српске имиграције. Али, овога пута за већину је Окланд главно одредиште. Овај град има око 1,400.000 становника и налази се на северном делу Северног Острва. У последњих пар деценија Окланд постаје најразвијенији индустријски град на Новом Зеланду, што је новим досељеницима омогућило лакше проналажење посла.

Број српских породица које су се током деведесетих година доселиле на Нови Зеланд је тешко утврдити, али се сматра да се креће између 1500 и 2000. Од тог броја најмање 1000 породица се насељава у Окланд и његову околину.

Доласком новог таласа српске имиграције јавља се и потреба за оснивањем црквене заједнице, као и потреба за сталним свештеником. Иако је од самога почетка потреба за редовним богослужењима била заиста велика, ипак нису постојали реални услови за довођење сталног свештеника у Окланд.

Бринући о свим вернима, Епархија аустралијско-новозеландска шаље свештеника о. Петра Дамњановића са циљем да окупи и организује српски народ у Окланду и испита могућности за оснивање парохије. Након око два месеца боравка у Окланду, отац Петар је 24. априла 1995. године, послао молбу за организовање мисионарске парохије. У свом допису он је доставио и списак парохијана од 46 породица.

Потом је, по благослову епископа Луке, 29. априла 1995. године, одржана оснивачка скупштина, а благослов за оснивање мисионарске парохије „Свети краљ Милутин Српски“, која територијално обухвата Окланд и Хамилтон, удаљен око 150 киломатара јужно, Епископ је упутио 6. јула 1995.

Други свештеник који је привремено опслуживао и наставио са организовањем српскога народа у Окланду је свештеник о. Милорад Лончар. У току његових боравака служене су Свете Литургије у сестринским православним црквама, а најчешће у Руској и Грчкој.

Први стални свештеник о. Саша Радоичић, рукоположен је 14. августа 2000. године. Прва Литургија новог пароха је била 1. октобра 2000. године, у сали англиканске цркве Св. Албанс, у центру Окланда. Ова сала се потом користила за редовна богослужења. У ту сврху је била префарбана и преуређена, додан је још један зид и тако направљен православни олтар.

На дужности пароха свештеник Саша Радоичић је остао до 9. децембра 2004. године, када га је, као привремени парох, заменио протосинђел о. Лазар (Царан).

Од 2005. до средине 2007. године, поред о. Лазара (Царана), парохијом је опслуживао и свештеник о. Љубомир Кудрић, парох из Велингтона. Крајем септембра 2007. године за свештеника долази о. Милан Радуловић, који је ову парохију осплуживао до марта 2008. године.

Други стални парох свештеник о. Сава Антић, рукоположен је 14. јуна 2008. године. Прва Литургија новог пароха била је на Празник Педесетнице, 7. јуна 2009. године, у истој сали англиканске цркве у центру Окланда.